Ne, Fuko nije bio strukturalistički mislilac, ne, ne pripada ni izvesnoj „misli 1968.“, nije bio ni relativista, istoricista, niti je u svemu pronalazio miris ideologije. On je, po sopstvenom priznanju, bio skeptički mislilac, koji je verovao samo u istinitost činjenica, bezbrojnih istorijskih činjenica koje ispunjavaju sve stranice njegovih knjiga, a nikada u istinitost opštih ideja, što je retkost u ovom veku. Jer nije prihvatao nikakva transcendentna načela kao temelj istine. No, zbog toga nije bio nihilista: uviđao je postojanje ljudske slobode (ta reč se može pročitati u njegovim tekstovima) i nije mislio da je, čak i kad je postavljen kao učenje o „raščaravanju“, gubitak svakog metafizičkog ili religijskog utemeljenja ikada sprečio tu slobodu da ima ubeđenja, nade, negodovanja, pobune, već je smatrao pogrešnim i bespotrebnim da se prepire o svojim borbama, da raspravlja o svojim negodovanjima, da uopštava…Nije on bio neprijatelj čoveka i ljudskog subjekta kao što se mislilo, naprosto je procenjivao da taj subjekt ne može da skine sa neba neku apsolutnu istinu niti da suvereno dela na nebu istina, da može samo da reaguje na istine i stvarnosti svoga doba ili da odgovara na njih na inovativan način.
Pol Ven
Pismo: latinica
Povez: meki
Format: 15×23
Strana: 123
Godina: 2014
ISBN: 9788663910058