Lolita

Vladimir Vladimirovič Nabokov rođen je u Sankt Peterburgu, 23. aprila 1899, kao najstariji od četvoro dece u uglednoj aristokratskoj porodici. Deda mu je bio ministar pravde za vreme vladavine Aleksandra II, a otac, takođe ugledni političar, novinar i pravnik, bio je ubijen u Berlinu u atentatu 1922, štiteći svog političkog protivnika. Majka potiče iz bogate buržoaske porodice. Svi zajedno prebegli su u Nemačku 1919, posle Boljševičke revolucije. Nabokov je studirao francuski i rusku književnost na Triniti koledžu u Kembridžu (1919–1923), a potom je živeo u Berlinu (1923–1937) i Parizu (1937–1940), gde je počeo da piše, uglavnom na ruskom, pod pseudonimom Sirin. Godine 1940. seli se u SAD, gde je započeo svoju književnu karijeru kao romanopisac, kritičar, pesnik i prevodilac. Takođe, radio je i kao profesor književnosti na univerzitetima Velsli, Stenford, Kornel i Harvard. Posle velikog uspeha s romanom Lolita prekinuo je profesorsku karijeru i u potpunosti se posvetio pisanju. Godine 1961. preselio se u Švajcarsku (Montre), gde je i umro 1977. Nabokov je danas priznat kao jedan od najznačajnijih proznih pisaca XX veka i veliki stilista, koji je besprekorno vladao engleskim i ruskim jezikom. Zajedno sa svojim sinom, Dmitrijem Nabokovom, preveo je s ruskog na engleski (i obratno) mnoga svoja dela i redigovao ih, između ostalog i knjigu svojih sabranih priča, pa se te verzije danas smatraju konačnim. Pored pisanja, Nabokov je imao još dve velike strasti – lepidopterologiju (nauka o leptirima) i smišljanje šahovskih problema.