MORE PLODNOSTI – TETRALOGIJA

PROLEĆNI SNEG, Prevod sa engleskog Gordana Velmar Janković,

POMAMNI KONJ, Prevod sa engleskog Branko Petrović,

HRAM SVITANJA, Prevod sa engleskog Jelena Stakić,

PAD ANĐELA, Prevod sa engleskog Dragan Milenković,

pogovor Margerit Jursenar (iz knjige Mišima ili vizija praznine).

Jukio Mišima (1925–1970) najprevođeniji je i najplodniji japanski pisac XX veka. Napisao je četrdeset romana, osamnaest drama, dvadeset zbirki pripovedaka i dvadeset knjiga eseja. Pisao je i političke i književne kritike, jedan libreto, scenario za film… Glumio je u nekim svojim dramskim komadima, a režirao je i glumio u jednom filmu. Triput je nominovan za Nobelovu nagradu. I danas se raspravlja o njegovom samoubistvu. Kao da su u pravu oni koji tvrde da je sepuku posledica njegove želje da sebi obezbedi besmrtnost. Posebno mesto u njegovom opusu zauzima tetralogija More plodnosti (Hođo no umi). Čine je romani Prolećni sneg (Haru no juki, 1966), Pomamni konj (Honba, 1969), Hram svitanja (Akacuki no tera, 1970) i Pad anđela (Tennin gosui, 1970). Izdavačka kuća Tanesi objavila je njegove romane: Ispovest maske, Žeđ za ljubavlju, Zlatni paviljon, Mornar koji je izneverio more, i Smrt usred leta, knjigu priča u izboru samog Mišime.

Naslov More plodnosti pozajmljen je iz stare selenografije astrologa-astronoma iz vremena Keplera i Tiha Brahea. „More plodnosti” bilo je ime dato prostranoj ravnici, vidljivoj u središtu mesečeve lopte, za koju sada znamo da je, kao i čitav naš satelit, beživotna, bezvodna i bezvazdušna pustinja. Ne može se već od početka bolje pokazati da, iz tog ključanja koje naizmenično podiže četiri generacije, iz tolikih poduhvata i protivpoduhvata, lažnih uspeha i pravih slomova, ono što konačno proizilazi jeste Ništa, Ništa…

Reči su Margerit Jursenar u njenoj neprevaziđenoj knjizi Mišima ili vizija praznine, koja se nalazi na kraju ove tetralogije koju čine romani Prolećni sneg, Pomamni konj, Hram svitanja i Pad anđela.