Dnevnik (1991-1993)

Čarls Bukovski (16. avgust 1920 – 9. mart 1994) proživeo je jedan izuzetno buran i težak život, često na samom dnu ali je umetnik u njemu uvek pobedio. Pisao je iz egistencijalne nužnosti, da bi preživeo svetlost svakog novog dana.Neiscrpan tematski izvor za mnogobrojne priče, pesme i romane pronašao je u vlastitom životnom iskustvu, u proživljenim dramama iz detinjstva, mladosti i vremena kad je lutao Amerikom, klošario, opijao se, radio besmioslene poslove da bi preživeo, u galeriji žena koje je upoznao na svom putu. Iako je sebe doživljavao kao stidljivog i povučenog čoveka, kome je alkohol neophodan da bi živeo s ljudima i da bi stvarao, on je gotovo do hipertrofije otkrio i najsitnije detalje svoje intime, i tako stekao epitet jednog od najbestidnijih umetnika u istoriji književnosti. Ma koliko njegov svet bio začudan, potresan, šokantan, ostao bi na nivou obične ispovesti da nije Bukovskog opsenara, obdarenog da u svemu vidi ono komično, da u svakodnevnom otkrije elemente fantastike i da najjednostavnijim jezikom ispriča ponekad banalne, a ponekad neverovatne i dramatične događaje, ali uvek duhovito. Sve što je napisao (preko pedeset knjiga) prožeto je humorom, koji je često distanca od užasa.