Stvaranje novog bića po modelu dr Frankenštajna prate mnoge groteskne i tragikomočne scene. Nastao od ulične džukele i lumpenproletera, junak se otima kontroli tvorca i traži svoje pravo na slobodu i mesto u životu. Ova hrabra satira sovjetskog društva dvadesetih, prerušena u naučnu fantastiku, zaplenjena je prilikom pretresa stana Bulgakova tako da pisac nije dožoveo da „Pseće srce“ čitaju ljudi Rusije njegovog vremena. Knjiga je objavljena tek 1969. u Parizu.
Prevodilac: Dajić Putnik
Broj strana: 126
Pismo: Latinica
Povez: Mek
Format: 21 cm
Godina izdanja: 2008
Izdavač | Lom |
---|
Mihail Bulgakov rođen je 3. (15) maja 1891, u Kijevu, od oca Afanasija Ivanoviča Bulgakova (1859–1907), profesora Kijevske duhovne akademije, i majke Varvare Mihajlovne (1869–1922). Bio je prvo dete u porodici, uslediće još šestoro. Godine 1909. završava Prvu kijevsku gimnaziju i upisuje se na Medicinski fakultet Kijevskog univerziteta.
U prvi brak stupio je godine 1913, sa Tatjanom Lapom (1892–1982). Diplomirao je 31. oktobra 1916. Prvo radno mesto bilo mu je u selu Nikoljskom u Smoljenskoj guberniji, zatim je radio kao lekar u Vjazmi. Tokom Prvog svetskog rata Bulgakov radi kao lekar – najpre u takozvanoj prifrontovskoj zoni, a kasnije u rezervi.
U decembru 1917. prvi put dolazi u Moskvu i boravi kod svog ujaka, poznatog moskovskog lekara N. M. Pokrovskog (koji će biti prototip profesora Preobraženskog iz pripovetke „Pseće srce“). U proleće 1918. vraća se u Kijev, gde započinje svoju privatnu praksu kao lekar venerolog.
U vreme Građanskog rata, u februaru 1919, Bulgakov je mobilisan kao vojni lekar, da bi se sredinom oktobra vratio u Kijev i tokom uličnih borbi prišao (nema podataka da li dobrovoljno ili zato što je zarobljen) Oružanim snagama Juga Rusije i postao vojni lekar Trećeg kozačkog puka. Izvesno vreme provodi u Čečeniji i na Vladikavkazu sa kozačkim jedinicama.