Madžun

Vlada Urošević (Skoplje, 1934), pesnik, romansijer, pripovedač, esejist, književni i likovni kritičar, antologičar, prevodilac. Doktor filoloških nauka; kao redovni profesor Filološkog fakulteta „Blaže Кoneski“ Univerziteta u Skoplju predavao je istoriju evropske književnosti devetnaestog i dvadesetog veka. Član je Makedonske akademije nauka i umetnosti, Srpske akademije nauka i umetnosti, Evropske pesničke akademije (Luksemburg), Slovenske akademije književnosti i umetnosti (Varna) i dopisni član akademije „Malarme“ (Pariz). Urošević se u književnosti se javio 1954. da bi pet godina kasnije objavio prvu knjigu pesama Jedan drugi grad. Objavio je desetak zbirki poezije, četiri knjige priča, pet romana, sedam knjiga kritika i eseja, dve knjige putopisa, dve knjige iz oblasti likovnih umetnosti, desetak antologija. Među njegovim delima nalaze se knjige pesama: Nevidelica (1962), Letnja kiša (1967), Zvezdana vaga (1973), Ronilačko zvono (1975), Snevač i praznina (1979), Кompas za san (1984), Hipnopolis (1986), Panična planeta (1989), Atlantida, ostaci (1992), Tajno zlato (2016), Lavirint (2019); romani: Ukus bresaka (1964), Dvorski pesnik u napravi za letenje (1996), Divlja liga (2000), Moja rođaka Emilija (1994), Zmajeva nevesta (2011), Madžun (2018); knjige priča: Znaci (1962), Lov na jednoroge (1983), Skopske priče (1988), Sedma strana kocke (2010), Tajna misija (2013); knjige kritika i eseja: Savremenici (1971), Podzemna palata (1987), Astrolab (2000), Čuda i čudovišta: o fantastici u slikarstvu (2001), Izmišljeni svetovi: o nadrealizmu u slikarstvu (2003), Izbor po srodnosti (2005); kao i knjiga putopisa: Priče iz Pariza (1997). Prevodio je francuske i srpske pesnike na makedonski i makedonske pisce na srpski jezik. Prepevao je na makedonski jezik Cveće zla Šarla Bodlera, izbore iz poezije Artura Remboa, Gijoma Apolinera, Andrea Bretona, Anrija Mišoa, Žaka Prevera, Alena Boskea. Od srpskih pesnika na makedonski jezik preveo je izbore iz poezije Oskara Daviča, Vaska Pope i Miodraga Pavlovića. Jedini je makedonski pesnik koji je tri puta (1967, 1973, 1986) dobio nagradu „Braća Miladinovci“ za najbolju pesničku knjigu na Struškim večerima poezije. Dobitnik je i niza drugih makedonskih nagrada, među kojima su i „Grigor Prličev“ i „Racinova nagrada“. Dobitnik je i nekoliko inostranih priznanja: nagrade „Halide Edip Adivar“ Turskog PEN centra, nagrade „Veliko leteće pero“ na međunarodnom pesničkom festivalu „Slovenski zagrljaj“ (Varna) i Ordena „Sergej Jesenjin“ Saveza pisaca Rusije. Za svoj rad na približavanju francuske i makedonske književnosti i kulture proglašen je za Viteza Reda umetnosti i književnosti, a potom i za Oficira Reda umetnosti i književnosti. Кnjige Vlada Uroševića prevedene su na engleski, nemački, francuski, španski, poljski, ruski, srpski, bugarski i slovenački jezik.