FENIČANSKI MITOVI

„. . . Mnogo vekova kasnije na obale ove reke je stigao  jedan čudan narod. Kad je jednog dana njihov vladar, koji je imao dva sina, poginuo u boju, braća su se odmah posvađala. I uskoro je izbio tako strašan i svirep rat da su se planine tresle kao stabljike na vetru, a Drinom je tekla krv umesto vode.

Stariji brat je ubio mlađeg brata i izginuo je sav narod s obe strane reke. I tek onda, kad je ostao sam pod suncem, stariji brat je shvatio koliko je bio lud. Lutao je pustom zemljom i proklinjao mlado sunce, a ono bi onda od tuge ispustilo jednu suzu.

Ne znam kako se ovaj nesretni čovek zvao, ali su mu Feničani dali ime Balkain, što je značilo onaj koji je ubio brata, a sve ove zemlje su po njemu dobile ime Balkan, tj. zemlje nad kojima sunce plače. A od tada tri puta u svakom veku Drinom teče krv umesto vode. . . “