Kairo u 1000 godina

Gamal Gitani (1945–2015), romansijer, pisac kratkih priča i publicista, bio je jedan od osnivača književnog magazina Galerija 68, glasila svoje književne generacije. Rođen u siromašnoj porodici u Sohagu, kao dečak je šegrtovao u jednoj ćilimarskoj radionici na Han Haliliju. Bio je novinar jednog od vodećih egipatskih dnevnih listova Ahbar el jaum, a potom osnivač i urednik uticajnog književnog nedeljnika Ahbar el adab. U stvaralaštvu Gamala Gitanija glavno mesto zauzima potraga za čovekovim mestom u vremenu i postojanju. Neprekidna opčinjenost arapskim srednjovekovnim spisima, a naročito radovima egipatskog istoričara Ibn Ijasa, odrazila se kako na Kairo u 1000 godina (1997, Geopoetika, 2007 i novo izdanje 2019) tako i na Gitanijev najčuveniji roman Zejni Barakat (1974, Geopoetika, 2008), uvršten među 105 najboljih arapskih romana svih vremena. Ovaj postmodernistički roman, inače prvi arapski roman koji je u prevodu objavila britanska kuća Penguin, predstavlja i alegoriju Naserove policijske države. Na stvaralaštvo Gamala Gitanija uticao je i veliki Nagib Mahfuz, koji je bio njegov duhovni i književni mentor. U Kairu u 1000 godina autor je zakoračio u civilizacijsku, kulturnu, istorijsku i humanističku anatomiju drevne metropole. Dopustivši svakom kamenu i simbolu da progovori o svojoj prošlosti i nastanku, pisac je na osoben način u svojoj sadašnjosti tragao za znamenjem koje bi moglo da predskaže budućnost ovog grada. Gitani je objavio desetak zbirki kratkih priča i osam romana. Dobio je podsticajnu državnu nagradu za mlade pisce (1980), jednu od najvažnijih panarapskih književnih nagrada – emiratsku nagradu Oveis (1997), te francuski orden viteza književnosti i umetnosti (1987), a 2007. i 2015. i dva najviša egipatska nacionalna književna priznanja. Gitanijeva dela prevedena su na desetak jezika.