Barutana

Jens Bjernebue (1920–1976), romanopisac, pesnik, esejista i dramaturg, jedan je od najznačajnijih norveških posleratnih autora. Rođen je 1920. u bogatoj porodici nemačkog porekla. Još je u detinjstvu pokazivao znake labilnosti i depresije: počeo je da pije sa dvanaest godina, a s trinaest je čak pokušao i da se obesi. Kako bi izbegao prinudni rad za vreme nacističke okupacije, 1943. prebegao je u Švedsku, gde upoznaje svoju prvu suprugu. U braku sa drugom ženom dobiće ćerku Terezu. Jedno vreme je radio kao nastavnik, a književnu karijeru je započeo pisanjem poezije, uglavnom religijske i bez kritičke oštrice koja je karakteristična za njegovu prozu. Napisao je trinaest romana (jedini je norveški autor kome je knjiga bila zabranjena, i to zbog „pornografskog sadržaja”), šest drama, četiri zbirke pesama i tri zbirke eseja. U njegovom opusu centralno mesto zauzima Istorija bestijalnosti, trilogija koju čine romani Trenutak slobode, Barutana i Tišina. Bjernebue je poznat kao neumoljivi kritičar norveškog društva i zapadne civilizacije uopšte, koji je u svojim delima opisivao izopačenost ljudskog duha, stravične posledice masovnog krvoprolića iz prošlog veka, nasilje države nad nemoćnim pojedincem, medicinske eksperimente u nacističkim logorima, nedostatke norveškog obrazovnog sistema itd. Sebe je smatrao anarho-nihilistom i vodio je kontroverzan, često skandalozan život, da bi ga 1976. alkoholizam i depresija nagnale na samoubistvo.