Rođenje tragedije

Ro¬đe¬nje tra¬ge¬di¬je po¬ja¬vi¬lo se pr¬vi put 1872. go¬di¬ne. Od pred¬go¬vo¬ra po¬sve¬će¬nom Ri¬har¬du Vag¬ne¬ru pod na¬slo¬vom Ro¬đe¬nje tra¬ge¬di-je u du¬hu mu¬zi¬ke, pa do po¬sled¬njih stra¬ni¬ca Ni¬če ob¬ja¬šnja¬va na¬če¬la le¬po¬te ko¬ja su na¬me¬nje¬na svim na¬ra¬šta¬ji¬ma. Pro¬u¬ča¬va¬ju¬ći an¬tič-ku grč¬ku kul¬tu¬ru, po¬seb¬no grč¬ku tra¬ge¬di¬ju pi¬ta se za¬što su Gr¬ci iz¬u¬me¬li ne¬što po¬put tra¬ge¬di¬je. Za¬što su lju¬di, či¬ja se kul¬tu¬ra ina¬če či-ni¬la ta¬ko ve¬drom i pu¬nom ži¬vo¬ta, od¬jed¬nom po¬če¬li da pi¬šu slo¬že¬ne dra¬me u ko¬ji¬ma je usa¬mlje¬ni po¬je¬di¬nac oda¬brao po¬gre¬šan put u ži¬vo¬tu, pa je sto¬ga pao u mi¬lost i ne¬mi¬lost bo¬go¬va? Ni¬če sma¬tra da grč¬ki mit tra¬ge¬di¬je bez¬u¬slov¬no sla¬vi ži¬vot i dr¬ži se za svo¬ju srž po¬sto¬ja¬nja bez okle¬va¬nja ili oprav¬da¬va¬nja sa¬mo¬ga se¬be etič¬kim prin¬ci¬pi¬ma. On je ja¬san iz¬raz sa¬mo¬ga ži¬vo¬ta.

Još ni¬ka¬da ni¬je¬dan fi¬lo¬zof ni¬je pi¬sao ta¬ko lir¬ski. Pri¬ka¬zao je dva bo¬ga ko¬ji¬ma se kla¬nja¬la grč¬ka umet¬nost: Di¬o¬ni¬sa, bo¬ga vi¬na i raz¬u-zda¬no¬sti, ži¬vo¬ta i bu¬đe¬nja, ra¬do¬sti i de¬lo¬va¬nja, ek¬sta¬tič¬nog ose¬ća¬nja i za¬no¬sa, bo¬ga in¬stink¬ta, avan¬tu¬ra i ne¬u¬stra¬ši¬vog tr¬plje¬nja, bo¬ga pe¬sme, mu¬zi¬ke, igre i dra¬me; za¬tim Apo¬lo¬na – bo¬ga mi¬ra, do¬ko¬li¬ce i du¬šev¬nog spo¬koj¬stva, estet¬skih ose¬ća¬nja i in¬te¬lek¬tu¬al¬ne kon-tem¬pla¬ci¬je, lo¬gič¬kog po¬ret¬ka i fi¬lo¬zof¬ske mir¬no¬će, bo¬ga sli¬kar¬stva, va¬jar¬stva i ep¬ske po¬e¬zi¬je. Naj¬ple¬me¬ni¬ti¬ja grč¬ka umet¬nost pred¬sta-vlja¬la je uje¬di¬nje¬nje ta dva ide¬a¬la – ne¬mir¬ne mu¬ške sna¬ge Di¬o¬ni¬o¬ve¬ve i ti¬he žen¬ske le¬po¬te Apo¬lo¬no¬ve.

Prevod sa nemačkog: Vera Stojić
Godina izdanja: 2020
Br. str.: 146
Povez: tvrd
Format: 22 cm
Pismo: latinica